Autor: Dejan Novaković
Na početku je važno naglasiti da model koji se razvio na severu Kosova, nije bio klasična kriminalna struktura, ni klasična državna politika, već hibridni političko-bezbednosno-ekonomski sistem.
U periodu posle Briselskog sporazuma (2013) sever Kosova postaje prostor gde se preklapaju politička kontrola Beograda, formalna institucionalna nadležnost Vlade Kosova i lokalna kontrola kriminalnih grupa, gde su vodeću reč imali Milan Radojičić i Zvonko Veselinović. Američke sankcije (2021) upravo targetiraju njihovu grupu.
Kako je model funkcionisao?
U prvoj fazi Radoičić je postao potpredsednik Srpske Liste, što je omogućilo političku reprezentaciju Srba na Kosovu, i institucioni kanal prema Vladi Kosova.
Time ova novostvorena politička struktura formalno učestvuje u kosovskom sistemu, ali ostaje pod patronatom Beograda.
Radojičićeva grupa je održavala potpunu kontrolu nad ekonomskim aktivnostima u severnim opštinama,kao i nad opštinskim političkim strukturama i obezbeđivala neometano poslovanje svojih firmi. Ključ sistema bio je građevinski sektor. Firme povezane sa mrežom dobijale su sve tendere. Projekti su uključivali: puteve, kanalizaciju, stambene objekte,škole i vrtiće, održavanje puteva i ostalu javnu infrastrukturu. Rekorder u tom smislu su dve firme, “Rad”d.o.o.” Rad” P.T.P. iz Zvečana i njihov vlasnik Radule Stević, koji je samo u periodu 2018-2021, dobio ukupno 61 tender u vrednosti od 5,6 miliona evra, za izvođenje radova u sve četiri opštine severa Kosova. Radi se o projektima finansiranim iz budžeta Vlade Kosova. Stevića je američko Ministarstvo finansija stavilo na listu sankcija.
Američko Ministarstvo finansija stavilo je na listu sankcija osim Milana Radojičića, Zvonka Veselinovića i njegovog brata Žarka i još desetak sa njima povezanih osoba. Pored ovih osoba, na listi sankcija je bilo i dvadesetak firmi koje se sa njima dovode u vezu, sa sedištima na Kosovu, u Srbiji, Hrvatskoj i Bugarskoj. Među njima su građevinsko preduzeće “Inkop” iz Ćuprije, “Betonjerka” Aleksinac, “Novi Pazar put “ i druge , gde se jasno vidi dominantna uloga građevinskog sektora u podeli finansijskog kolača.
Američko ministarstvo finansija je opisalo ovaj model:
„Firme pružaju finansijsku podršku političkim akterima iz SNS-a i pomoć u izbornoj kampanji i u Srbiji i na Kosovu i zauzvrat dobijaju infrastrukturne projekte koji omogućavaju pranje novca i legalni prihod. To je sistem patronažnih radova.“
Zašto su infrastrukturni radovi Vučiću najbitniji?
Veliki javni radovi omogućavaju stabilan prihod. Takođe, predstavljaju teritorijalnu kontrolu (ko gradi, kontroliše prostor) i na kraju omogućavaju vidljiv legitimitet (građani vide konkretne radove). Sankcije su uvedene jer je procenjeno da mreža koristi korupciju i bavi se zastrašivanjem ucenjenih, utiče na političke procese i povezuje kriminal i politiku i time u konačnici destabilizuje region. Vlada Kosova je, odgovarajući na društvene kritike, objasnila zašto je davala “pravni okvir” i bila primorana da finansira projekte na severu, povezane sa strukturama koje je sama smatrala problematičnim.
Do američkih sankcija 2021, firme povezane sa Milanom Radojičićem i Zvonkom Veselinovićem nisu bile na međunarodnimcrnim listama, protiv mnogih nije postojala pravosnažna presuda na Kosovu, kompanije koje su ispunjavale tenderske uslove bile su formalno registrovane. Za Vladu Kosova to je značilo da bi odbijanje bez pravnog osnova bilo oboreno na sudu. Situacija je bila, de iure vlast Prištine, de facto lokalna kontrola, pod zaštitom Beograda. Kosovske vlasti nisu imale kapacitet da sprovedu odluke bez saglasnosti lokalnih aktera, a samim tim ni mogućnost da garantuju bezbednost izvođačima koji nisu deo lokalne mreže.
Posle Briselskog sporazuma, strategija kosovskih vlada je bio: integrisati sever kroz institucije i budžet.
Bilo je malo kompanija spremnih da rade u bezbednosno rizičnoj zoni, bilo da se radi o kosovskim ili međunarodnim kompanijama.
U periodu 2013-2021, dakle, do uvođenja sankcija akterima, međunarodnoj zajednici je prioritet bila stabilnost, implementacija Briselskog sporazuma i institucionalno uključivanje Srba. To je indirektno podsticalo pristup “saradnja pre konfrontacije”, što je kriminalna mreža , pod zaštitom Vučićevog režima, obilato koristila. Posle američkih sankcija, hibrid političko-ekonomske kontrole iz Beograda je u dobroj meri razbijen, ali nike potpuno nestao, već se transformisao u nestabilniji i konfliktniji model.
Autor: Dejan Novaković