Tržište ne funkcioniše nezavisno od političkog sistema. Kada se suoče dva različita modela institucionalnog razvoja država koje su u bliskoj prošlosti imale i oružani sukob oko teritiorije, od kojih jedna ne priznaje pravo postojanja drugoj, njihov nerešeni konflikt se neminovno reflektuje na ekonomsku saradnju.
Demokratsko uređenje stvara institucionalni okvir u kojem tržište funkcioniše, a vladavina prava, koja reguliše pravila demokratskog sistema i slobodnog tržišta, je most između ta dva poretka.
Ekonomski odnosi između Srbije i Kosova upravo potvrđuju ovu zakonitost. Kada nema političke volje da institucije obezbede stabilan i predvidiv okvir saradnje, tržište prestaje da funkcioniše po sopstvenoj logici i postaje instrument političkog sukoba. U takvim okolnostima ekonomija koja je mogla biti faktor povezivanja, postaje još jedno poprište nadmetanja.
Uvođenje carina od 100%, 2018 godine, pokazalo je koliko brzo politički sukob može da poremeti tržišne tokove.Umesto da ekonomija ublažava političke tenzije, postala je sredstvo njihovog produbljivanja.
Posledice te situcije , bile su:
– pad trgovinske razmene,
– gubitak predvidivosti za privredu,
– povećanje troškova
– pad poverenja investitora i okretanje drugim državama u regionu
Jedini benefit iz situacije ostvaruje siva ekonomija i kao njeni glavni protagonisti- kriminalci sa severa Kosova, pod kontrolom režima u Beogradu. Primer Srbije i Kosova pokazuje da održiva ekonomska saradnja ne zavisi samo od tržišnih interesa, već pre svega od političke volje koja treba da stvori institucije sposobne da političke sukobe zadrže izvan ekonomskih tokova.
Autor: Dejan Novaković