Author: Dejan Novaković
U predgovoru naučno-istraživačke studije “Sloboda kretanja ljudi i roba između Kosova i Srbije u kontekstu regionalne saradnje” iz 2012, Direktor centra za regionalizam i ovog projekta, Aleksandar Popov je rekao:
“Kada pričamo o genezi kriminala na severu Kosova, treba reći da je Vlada Srbije 2000-te godine donela niz uredbi kojima se reguliše promet roba između Srbije i Kosova, od kojih su neke potpuno kontradiktorne, tako da Kosovo nije imalo jedinstven trgovinski tretman, a u skladu sa CEFTA sporazumom.Ono jeste tretirano kao jedinstveno carinsko područje, ali sa izuzećem svog severnog dela…Tako su Uredbom Vlade Srbije iz 2005 godine, građani severnog dela bili oslobođeni plaćanja PDV na naftne derivate, automobile, mobilne telefone i niz drugih roba”
Ova uredba, koja se nakalemila na već postojeće i uhodane strukture sive ekonomije, je zapravo, prelomna tačka koja je dala zamajac rastu kriminala na severu Kosova i koja će skupo koštati Srbiju u narednim godinama, kako u ekonomskom , tako pre svega u političkom i bezbednosnom smislu.
Ekspertski tim Centra za regionalizam je došao do podataka da je šteta koju je ova uredba proizvela po budžet Srbije, samo u periodu 2008-2011 i samo po osnovu neplaćanja poreza na naftne derivate, automobile i mobilne telefone bila preko 210.000 evra, što sa ostalom robom čini iznos od preko 300.000.
Nije teško pretpostaviti u čijim džepovima je završio ovaj novac! Ovo je period uspona Milana Radojičića i Zvonka Veselinovića. Da se podsetimo, 2008 ovaj dvojac je komandovao postavljanjem barikada na punktovima Jarinje i Brnjak, kada se su se međunarodne snage povukle.
“Ne brane oni nas od Albanaca, kako se to u medijima predstavlja, nego zastrašuju Srbe. Ja sam, lično, imao problema …2011 su, svojom mehanizacijom , pravili alternativne puteve da zaobiđu magistralu… Mi sve ovde znamo, ko je šta radio i po čijem naređenju, ali to niko ne može da dokaže.Kada su Srbi konačno ušli u institucije Kosova preko, naravno nameštenih izbora oni su bili ti, koji su, u suštini, bili gradonačelnici. Ko god nije hteo da im se povinuje, a bio je na platnom spisku Srbije, bio je šikaniran, pa su i mnogi zvaničnici sa Srpske Liste bili šikanirani, posebno od Milana Radojičića…Oni su zamenili Olivera Ivanovića koji je pre toga radio za Državnu Bezbednost, pošto mi svi znamo da Oliver Ivanović nije bio ‘maslo za Ramazan’, što bi rekli Muslimani. On i njegova grupa su učestvovali u raznim nepočinstvima nad Albancima, posebno 14 februara 2000 godine, kada su nekoliko hiljada Albanaca proterali preko mosta u Mitrovici. ” (izjava građanina sa severa Kosova, koji je želeo da ostane anoniman).
2011 godine, na inicijativu tadašnjeg Šefa pregovaračkog tima Srbije, Borka Stefanovića, Vlada Srbije je u septembru 2011 suspendovala deo uredbe iz 2005, koji se odnosi na porez, vraćajući PDV za građane severa Kosova, na naftne derivate, automobile i mobilnu telefoniju. Po priznanju samog Borka Stefanovića, zbog ovoga je dobijao pretnje od Veselinovića.
Nespremnost političke elite Srbije tog vremena, za suočavanje sa realnošću i podilaženje narativu koji ‘miluje uši’ većine srpske populacije, da je Kosovo deo Srbije, dobila je izraz u stalnim tenzijama na linijama razgraničenja na severu Kosova, tolerisanju neplaćanja računa za komunalne usluge i drugih finansijskih obaveza, a izostankom PDV-a, osim direktne finansijske štete za državu Srbiju,i porast i koncentraciju kriminala u severnom i južnom delu Mitrovice, gde su srpski i albanski kriminalci imali izvrsnu saradnju, bogateći se trgovinom gorivom i automobilima, pre svega, kao i mobilnim telefonima i drugom robom.
Dolaskom na vlast, SNS je nasleđenu kriminalnu strukturu učinio delom svoje infrastrukture.
Odmah po preuzimanju vlasti Zvonko Veselinović je pušten iz pritvora u kome se nalazio godinu dana, zbog blokada na carinskim punktovima, a krivična prijava završila u košu.
Drugi postupak, koji se vodio protiv Milana Radičića i Zvonka Veselinovića, široj javnosti poznat kao proces protiv “carinske mafije”, završen je u februaru 2015, presudom kojom je Dragan Ćurčić, njihov poslovni partner, osuđen na tri i po godine, dok su Veselinović i Radoičić oslobođeni optužbe usled “nedostatka dokaza”. Kumovi Radoičić i Veselinović su nastavili da vladaju severom Kosova ,što je rezultiralo ubistvom Olivera Ivanovića, a na tu uzročno-posledičnu vezu je ukazala političarka sa Kosova, Rada Trajković, nekoliko dana posle ubistva.
Epilog u vezi ubistva Olivera Ivanović su četiri prvostepene pravosnažne presude Osnovnog Suda u Prištini, 2025 godine, po kojoj su proglašeni krivim i osuđeni Nedeljko Spasojević, Marko Rošić, Dragiša Marković i Žarko Jovanović,na ukupno više od 22 godine zatvora, proglašavajući ih krivim za pripadništvo kriminalnoj grupi i pomaganje u ubistvu Olivera Ivanovića.U presudi se ne navodi ko je direktni izvršilac ubistva i presuda nije konačna, jer postoji pravo žalbe.
Postupak protiv Radojičića i Veselinovića se nije vodio jer, po obrazloženju suda “nisu dostupni kosovskim organima gonjenja”.
Slučaj carinskih barijera između Srbije i Kosova, kao posledica nerešenog problema obostranog priznanja dve države, izučavaće se na svetskim univerzitetima kao primer kako kriminal koristi slabost država da bi se dočepao ekonomsko-političke moći, a onda prelaskom u legalnu sferu poslovanja kriminalizuje čitavu državu, paralelno uništavajući njene institucije.
Ono što se može navesti kao zajednički imenitelj, je da autoritarni i hibridni režimi namerno održavaju ‘status quo’ i koriste nerešene pogranične sporove i carinske barijere za širenje političkog uticaja i proizvodnju nestabilnosti van granica svojih država. Carinske barijere u ovim slučajevima nisu ekonomske već su mere koje imaju prevashodno političku funkciju.
Osim severa Kosova ista matrica važi za Severnu Osetiju i Abhaziju, Pridnjestrovlje, distrikt Kalinjingrad i severni Kipar. Na tim primerima se vidi da srpski režim na severu Kosova primenjuje već poznati i uhodani mehanizam koji koriste Rusija i Turska, za proizvodnju nestabilnosti i bogaćenje pojedinaca bliskih režimu.
Takođe, ove mere su snažno sredstvo političkog pritiska na stanovništvo u tim regijama, da bude lojalno režimu.
I na kraju, poseban fenomen predstavlja povremeno izazivanje tenzija i konflikata u pograničnom prostoru, koje se koristi za pregovaračku trgovinu sa međunarodnom zajednicom, a gde se zbog nerešenog statusa teritorije može formalno poricati odgovornost za konflikt i sebe predstavljati kao nezaobilazni faktor očuvanja stabilnosti, što u slučaju problema severa Kosova, Aleksandar Vučić stalno radi.