Author: Dejan Novaković
Direktni ekonomski efekti granice i carinskih barijera Srbija-Kosovo
Na administrativnim prelazima između Srbije i Kosova politika je stalno prisutna, ali je trgovina još prisutnija. Čak i u periodima najtvrđih mera i reciprociteta, kamioni su nastavili da čekaju u kolonama, potvrđujući jednostavnu činjenicu: ekonomija ima svoj ritam koji je drugačiji od političkog. Granica koja politički razdvaja dva društva i tržišta, istovremeno ih prisiljava na saradnju. Dok su političke poruke namenjene biračima, posledice trgovinskih barijera najpre osećaju vozači kamiona, distributeri i male firme sa obe strane prelaza.
Sporna granica između Srbije i Kosova, kao i različiti carinski režimi, imaju značajne direktne ekonomske efekte koji oblikuju svakodnevno poslovanje i život u pograničnoj oblasti.
Trgovinske barijere nisu zaustavile razmenu robe; samo su je učinile sporijom i skupljom.
Granica i administrativno -carinski režimi povećavaju logističke troškove i vreme transporta, što posebno pogađa robu široke potrošnje i energente. Kašnjenja na prelazima često dovode do kvarenja proizvoda i dodatnih troškova skladištenja, dok transport goriva i osnovnih potrepština postaje skuplji i složeniji. Lokale firme su prinuđene da kreiraju paralelne lance snabdevanja preko Makedonije, Crne Gore i Albanije.
Visoki troškovi i blokade trgovine podstiču rast sive ekonomije. Šverc cigareta, goriva i drugih proizvoda postao je uobičajena adaptivna strategija, smanjujući poreske prihode i za Kosovo i za Srbiju. Istovremeno, sever Kosova funkcioniše praktično kao izolovani ekonomski entitet, sa ograničenim tržištem i minimalnom konkurencijom.
Trgovinski deficit Kosova raste usled povećanog uvoza robe iz Srbije i ograničenih izvoznih kapaciteta kosovske privrede. Carinske barijere i političke tenzije dodatno komplikuju trgovinske tokove i povećavaju troškove poslovanja. Paradoksalno je da što su politički odnosi napetiji, ekonomska međuzavisnost je vidljivija. Dok politički narativi insistiraju na ekonomskom razdvajanju, trgovinski podaci pokazuju sve dublju međuzavisnost. U prvih pet meseci 2025, uvoz na Kosovo iz Srbije je iznosio 75 mil.eura, dok je za isto vreme iz Albanije uvezeno robe u iznosu od 61 mil. eura (izvor: Politiko.al “Srbija je ponovo glavni ekonomski partner Kosova”, 25.06.2025.)
Grafikon pokazuje trend uvoza iz Srbije i trgovinski deficit Kosova 2018-2026.
Rast deficita nije samo statistički pokazatelj slabog izvoza, već i indikator strukturalne neravnoteže u kojoj političke odluke usporavaju ekonomiju, ali je ne zaustavljaju.
“Kosovo je ušlo u 2025 sa dubokim trgovinskim deficitom u glavnom zbog kašnjenja u uspostavljanju alternativnih lanaca snabdevanja, utičući na strukturu troškova lokalnog biznisa”
(izvor: Monitor Magazine, 26.02.2025.)
I dok se na političkom nivou insistira na barijerama i kontrolama, tržište funkcioniše po sopstvenoj logici-roba pronalazi put, ali po sve većoj ceni!
Investicioni deficit je takođe značajan. Strane kompanije izbegavaju politički rizične zone, dok lokalni kapital ostaje vezan za mreže moći, što ograničava konkurenciju. Pad investicija, zajedno sa povećanim troškovima poslovanja, ograničava ekonomski rast i razvoj pograničnih opština.
Posledice se osećaju i na nivou potrošača. Inflacija raste zbog skuplje robe i transportnih troškova.
Trgovinske barijere nisu zaustavile razmenu roba; samo su je učinile sporijom, skupljom i politički vidljivom. Uostalom , svih ovih godina, mere se menjaju, a jedina konstanta je neizvesnost, kao trajno obeležje poslovnog okruženja.