Kada se govori o trgovini između Srbije i Kosova, najčešće se pominju carine, političke krize ili zastoji u dijalogu. Mnogo ređe se govori o tome kako te političke odluke izgledaju iz ugla kompanija koje pokušavaju da izvezu robu ili plate dobavljače. Upravo iz tog razloga u okviru istraživanja The Clear Trade Nexus mapirali smo 50 prepreka koje utiču na prekograničnu trgovinu. Podelili smo ih u tri grupe: ekonomske, političko-administrativne i kulturološke, a najveći broj prepreka identifikovali smo upravo u političko-administrativnoj kategoriji.
To ne znači da je trgovina nemoguća. Roba svakodnevno prelazi administrativnu liniju, ali način na koji se trgovina odvija često zavisi od procedura, regulatornih odluka i političkih okolnosti koje privrednici ne mogu da predvide niti na njih mogu da utiču.
Naša analiza pokazuje da političko-administrativne prepreke retko dolaze pojedinačno. Različite carinske procedure, višestruke kontrole, neujednačena dokumentacija, različita tumačenja propisa i nedovoljna digitalizacija institucija najčešće deluju zajedno. Rezultat su sporiji promet robe, veći troškovi i neizvesnije poslovanje.
Poslednjih godina bilo je više primera koji pokazuju koliko političke odluke mogu da utiču na trgovinske tokove. Kada su 2018. godine uvedene carine od 100 odsto na robu iz Srbije, trgovina je gotovo stala. Privrednici su upozoravali na prekid isporuka, nestašice pojedinih proizvoda i rast cena, dok su kompanije sa obe strane ostale bez tržišta na koje su godinama računale. Nije bio pogođen samo izvoz. Posledice su vrlo brzo osetili i trgovci, dobavljači i potrošači.
Slični problemi javljali su se i kasnije. Tokom 2023. godine uvedena su dodatna ograničenja za ulazak robe iz Srbije, a nakon delimičnog otvaranja prelaza Merdare roba je mogla da ulazi uz pojačane kontrole. U praksi je to značilo duža čekanja, sporije procedure i dodatne troškove transporta. Upravo ovakve situacije prepoznali smo i u našem istraživanju kroz prepreke kao što su duga čekanja na administrativnim prelazima, višestruke kontrole, privremena trgovinska ograničenja i kašnjenja u primeni sporazuma.
Politički uticaj nije ograničen samo na promet robe. Tokom ove godine otvoreno je i pitanje međunarodne trgovine električnom energijom. Kosovska ministarka ekonomije Artane Rizvanoli izjavila je da Srbija otežava međunarodnu trgovinu električnom energijom, dok iz Energetske zajednice godinama ukazuju na značaj regionalne integracije energetskog tržišta. To pokazuje da regulatorni sporovi mogu imati posledice i u oblastima koje prevazilaze klasičnu robnu razmenu. Upravo se na tom nivou politika najčešće pretvara u administraciju.
Najveći problem često nisu pojedinačne zabrane ili velike političke odluke, već svakodnevna administracija. Kompanija koja mora da prikupi dodatnu dokumentaciju, čeka različita odobrenja ili prolazi više kontrola za istu robu posluje sporije i skuplje od konkurencije. Za velika preduzeća to je dodatni trošak. Za mala i srednja preduzeća to ponekad predstavlja razlog da uopšte ne pokušaju da uđu na drugo tržište.
Iako se politički odnosi između Beograda i Prištine često posmatraju kroz prizmu velikih tema, iskustva privrede pokazuju da su svakodnevni administrativni problemi podjednako važni. Kada roba duže čeka na prelazu, kada se ista dokumentacija proverava više puta ili kada kompanije nisu sigurne kako će određeni propis biti primenjen, posledice se na kraju vide kroz više troškove poslovanja i manje mogućnosti za razvoj novih poslovnih odnosa.
Veliki politički dogovori jesu važni, ali iskustvo privrede pokazuje da su često jednako važni mnogo manji koraci: predvidive procedure, dosledna primena propisa, bolja koordinacija institucija i transparentnija administracija. Upravo na tom nivou nalazi se veliki deo prepreka koje smo identifikovali u ovom istraživanju.
Autor: Milena Marić
Izvori: TV N1, Blic i RTS