Naša baza od 50 prepreka za trgovinu između Srbije i Kosova podeljena je u tri kategorije: ekonomske, političko-administrativne i kulturološke prepreke. Iako su sve teret za privredu, pojedine imaju znatno veći uticaj od drugih jer prožimaju sve aspekte poslovanja. U nastavku smo izdvojili pet prepreka koje, prema prirodi i širini njihovog uticaja, imaju posebno značajan efekat, kao i najveći potencijal da uspore trgovinu, uvećaju troškove i obeshrabre kompanije za regionalno poslovanje.
1. Otežan prekogranični platni promet
Na prvi pogled, platni promet deluje kao čisto tehničko pitanje rezervisano za banke i računovođe. Ipak, bez jednostavnog i predvidivog načina plaćanja efikasna trgovina je praktično neizvodljiva. Kompanije koje novčane transakcije obavljaju između Srbije i Kosova redovno udaraju u zid složenih međunarodnih transfera, sudaraju se sa različitim monetarnim sistemima i trpe dodatne bankarske zahteve. Dok veći sistemi to nekako i podnesu, za mala i srednja preduzeća sa tanjim finansijskim leđima ovo često predstavlja nepremostivu prepreku koja gasi svaku želju za širenjem poslovanja.
(Izvori: Narodna banka Srbije, Centralna banka Kosova)
2. Različite carinske procedure
Administrativni lavirint na granici ume da zaustavi robu pre nego što uopšte krene. Čak i kada obostrani interes postoji, neujednačena dokumentacija i različiti zahtevi u carinskom postupku razvlače proces unedogled. Svaki dodatni papir i svaki novi propis otvaraju prostor za birokratske greške, a one se u biznisu direktno pretvaraju u novčane penale i izgubljeno vreme, što posebno pogađa kompanije koje tek pokušavaju da se probiju na novo tržište.
(Izvori: CEFTA, CEFTA Trade Portal)
3. Duga čekanja na administrativnim prelazima
Vreme je novac, a na administrativnim prelazima se taj novac topi brže nego igde. Kamioni koji satima, pa i danima stoje u kolonama generišu sumanute troškove transporta i skladištenja. Najteže je sa proizvodima kojima ističe rok, ali udarac trpe i složeni proizvodni lanci u kojima jedno kašnjenje na granici ume da zaustavi celu fabričku traku.
(Izvori: World Bank, Transport Community)
4. Različita tumačenja propisa
Nije problem samo u tome što pravila postoje, već u tome kako se ona tumače na terenu. Kada ista norma u različitim institucijama dobija potpuno suprotna značenja u zavisnosti od raspoloženja službenika, poslovanje se pretvara u hodanje po minskom polju. Ta pravna neizvesnost u startu diže troškove i stvara rizik od iznenadnih sporova, čak i kada privrednici pošteno pokušavaju da igraju po pravilima.
(Izvori: OECD, CEFTA)
5. Nizak nivo međusobnog poverenja
Trgovinu na kraju krajeva ne vode zakoni, već ljudi. Nasleđene tenzije, politički pritisci i godinama građene distance ostavili su dubok trag na spremnost privrednika da uopšte pruže ruku drugoj strani. Kada poverenja nema, poslovi se sklapaju teže, traju kraće, a zajedničke inicijative se često gase još u fazi idejne anketne ankete.
(Izvori: OECD, Regional Cooperation Council)
Nijedna od ovih pet najvažnijih prepreka sama za sebe ne može da objasni složenost ekonomskih odnosa između Srbije i Kosova. Tek kada se saberu i pomnože sa svakodnevnom birokratijom, njihov efekat postaje razarajući za predvidivost poslovanja. Smanjenje makar dela ovog tereta donelo bi kiseonik i privredi i potrošačima, dajući im šansu da prodišu bez obzira na dnevnu politiku.
Autori: Mediatorroom